Tokom 1990. pojavile su se informacije o projektu 104, Floridi u sedan tj. limuzinskoj verziji sa četvora vrata. Te godine na salonu automobila u Beogradu promovisana je i verzija Floride sa 1,1-litarski motorom od 60 KS, pre svega za izvoz u Grčku.

Yugo America je 1991. godine dobio veći rezervoar za gorivo, poboljšana sedišta i upravljački sistem. Prednji i zadnji trag točkova prošireni su na 1.316 i 1.321 mm.

Pošto Amerikanci preferiraju automatske menjače, Zastava je odgovorila na pravi način – 485 primeraka „jugića” sa dodatnom oznakom GV Plus iskrcalo se u Americi.

Pošto se izvoz Floride u Zapadnu Evropu pokaz-ao uspešnim, optimizam je porastao, pa se spremala ofanziva i na američko tržište.

Istovremeno se spremao rat na Balkanu – rat koji je pretio jednom od najpoznatijih izvoznih proizvoda – automobilu čije su komponente dolazile iz svih jugoslovenskih republika.

Iznenada se raspala zemlja po kojoj je Yugo dobio ime, a izgledalo je da će i on doživeti sličnu sudbinu.

Proizvodnja je za trenutak stala. Kada se prašina malo slegla, na projekat Yugo America praktično niko više nije ni pomišljao.

„Prava šteta”, napisano je u magazinu Motor Trend.

„Americi je potreban automobil kao Yugo”.

Između 1985. i 1991. godine u Sjedinjenim Američkim Državama prodato je 145.511 automobila. Među poslednjim isporučenim primercima bilo je i 100 kabrioleta. Stoga su i danas cenjeni kao pravi kolekcionarski modeli.

Sa cenom od 8.000 dolara „Yugo Cabrio” bio je najjeftiniji kabriolet u Americi – čak i u čitavoj istoriji. Simpatičan, mali automobil nastao je na osnovu želja američkih kupaca, ojačanjem čitave školjke, sa posebnim naglaskom na ram vetrobranskog stakla. Kako bi bio atraktivniji, zatamnjene su staklene površine, a zadržana je i mogućnost obaranja sedišta u cilju povećanja prtljažnog prostora. Prednja sedista tipa „katapult” kojim se automatski obara naslon i celo sediste pomera unapred.

Opremljen je i hidrauličnim sistemom za podizanje krova. U spuštenom položaju, krov se nalazi unutar karoserije zaštićen oblogom u boji enterijera, što automobilu daje prijatan estetski izgled. Ima i stakleno zadnje staklo sa grejačima, elektropodizače prozora i „aero” paket koji uključuje farove za maglu.

„Yugo Cabrio” je upotpunio porodicu Zastava automobila. Kao najmlađi, odmah je postao i najlepši.

Iako za dva i po centimetra viši od hečbeka, Cabrio je bio isti po svim drugim dimenzijama. Uprkos ojačanjima karoserije, konstruktori su uspeli da zadrže težinu ispod 1.000 kilograma. Mali, živahan, atraktivan, jednostavan i lak za održavanje, izrađuje se sa motorima od 1.3 litra u verzijama sa dvogrlim karburatorom ili elektronskim ubrizgavanjem.

Zastava ga i danas ima u ponudi, ali se proizvodi u malim serijama i po zahtevu kupca.

Yugo se sklapao od delova i komponenti koje su stizale iz svih republika SFRJ. Od 1991. do 1998. godine, dok su trajale sankcije i rat, mnogima od 1.407 „Zastavinih” snabdevača nađene su zamene u Srbiji. Ovo uključuje 403 nekada lociranih van Srbije, i 123 snabdevača Zastava Kamiona.

„Imali smo odličnu saradnju sa snabdevačima kao što je Jugoplastika iz Splita”, priseća se Branimir Soldatović, direktor Zastavine fabrike u to vreme.

„Praktično čitav enterijer modela Yugo bio je dovožen iz Hrvatske.

„Između ostalih, tu je bila i Iskra iz Kranja.

„Kada su se ti odnosi prekinuli, sve je krenulo nizbrdo.”

Pred „Zastavom” je bila teška decenija, u kojoj će se i sam opstanak kragujevačkog proizvođača biti u pod znakom pitanja. Do kraja devedesetih naći će se u poziciji u kakvoj su bili BMW, Toyota i Volkswagen 1945. godine. Ova renomirana imena auto industrije su nakon Drugog svetskog rata proizvodili lonce, riblju paštetu ili čak ništa. U slučaju „Tojote” i „Folksvagena”, oporavak su im donele strane investicije.

Zastava je zahvaljujući svojoj fleksibilnosti i velikoj volji uspela da nastavi dalje.