Početkom 2004. godine Zastava Grupu čini 20 firmi sa 14.500 radnika, od kojih je oko 9.000 u procesu preobuke. U samoj fabrici Zastava Automobili radi 4.300 ljudi.

Pregovori sa „Fijatom“ su u zastoju zbog neslaganja oko povratka duga od 41 milion evra, koliko je Zastava dugovala Italijanima. Sa druge strane, u priču o saradnji umešali su se Hyundai, Renault i Opel, a na leto su održani i razgovori sa kompanijama Mahindra & Mahindra, Tata Motors i Ashok Leyland.

Vlada je marta 2004. najavila da će u Zastavu investirati 240 miliona evra, kako bi se proizvodnja prve godine podigla na 40.000, druge na 70.000 i kasnije na 120.000 jedinica godišnje. Bilo je planirano da se ovim novcem finansira i proizvodnja novog modela, koji bi se po ceni od 6.000 evra izvozio u Evropsku uniju.

Od navedenog plana nije bilo ništa, iako je bilo i govora o podeli akcija kako bi se tim putem stekao dodatni kapital. Građani su nešto kasnije i dobijali akcije državnih kompanija, ali Zastava nije bila uključena u taj program.

U međuvremenu, nastavljena je prodaja delova „Zastave“ kako bi se finansirao dalji razvoj. Zastava Istrabenz Lizing, kompanija u kojoj Zastava drži 40%, prodata je slovenačkom partneru, koji je bio spreman da investira 10 miliona evra.

Zastava nastavlja da investira u svoju budućnost. Na 42. salonu automobila u Beogradu, 02. aprila, Kragujevčani najavljuju unapređenje modela Koral In i Florida In, najviše po pitanju kočionog i upravljačkog sistema.

Proizvodni i prodajni rezultati za 2004. godinu

U prvih deset meseci 2004, iz „Zastavinih“ pogona izašlo je 10.186 automobila, što predstavlja rast od 4% u odnosu na isti period 2003. godine. Pritom, Skala 55 čini 27% proizvodnje.

„Nadamo se da će kupci domaćih vozila lakše dolaziti do kredita u 2005. godini“, optimističan je Zastavin direktor marketinga, Vladeta Kostić, ističući da je najveći broj prodatih kragujevačkih automobila u 2004. bio plaćen u kešu.

„činjenica da su kreditni uslovi isti za kupce domaćih i polovnih uvoznih vozila samo pogoršava trgovinski deficit naše zemlje“, dodaje Kostić.

Ukupno, Zastava je tokom 2004. proizvela 12.537 automobila i prodala 11.367, što je za 30% bolji rezultat u odnosu na 2003. godinu.

Za 2005. se planira proizvodnja 18.000 jedinica – 15.540 za domaće tržište i 2.460 za izvoz. Učešće modela je sledeće: Koral 9.000, Florida 5.500 i Skala 3.500 komada, pri čemu bi između 1.000 i 1.500 Korala i Florida trebalo da dobije PSA Peugeot-Citroen motore.

U Zastavi se stoga nadaju da će ulaskom u 2005. uspeti da povrate udeo od 40% na domaćem tržištu. U februaru iste godine čuju se glasine da su ponovo pokrenuti pregovori o sklapanju modela Skala 10 u Indiji.

Zastava je nastavila i pregovore sa „Opelom“ o sklapanju „Astre“ u Kragujevcu, iako je postalo jasno da Fiat ovu temu shvata sve ozbiljnije. Nekoliko meseci nakon beogradskog salona automobila u aprilu pregovori sa Nemcima su ostali bez rezultata, ali će zato do kraja 2005. biti završen dogovor sa „Fijatom“.

Na Salonu automobila u Beogradu, bilo je očigledno da „Zastavini“ stručnjaci ne sede skrštenih ruku. Kao svoj glavni novitet za ovu godinu predstavili su koncept pod imenom Koral In Cup – njegova premijera se slobodno može nazvati svetskom premijerom.

Koncept: Koral In Cup
2005. Zastava Koral In Cup koncept

Zastava Koral In Cup ispod haube ima 1.6-litarski „Pežoov“ motor sa 98 KS. Suvišno je govoriti kakve performanse obezbeđuje ovakav agregat automobilu teškom nešto više od 800 kilograma. Prema prvim testiranjima, iz mirovanja do 100 km/h mogao je da stigne za manje od 8 sekundi.

Osim novog motora, Koral In Cup je doživeo još niz poboljšanja:

  • prednji diskovi samoventilirajući
  • dovod vazduha za hlađenje diskova
  • pločice povećane efikasnosti
  • spušteno oslanjanje
  • korigovana stabilizaciona poluga
  • aluminijumski naplaci 5.5 J x 13
  • gume TIGAR 621, 165/65 R13
Tu su jos i dodatna ojačanja šasije, kao i manji estetski zahvati u odnosu na trenutno aktuelni model Koral In.

Koncept: Florida HDI
2005. Zastava Florida HDI koncept

2005. Zastava Florida HDI koncept
Nova Florida dizel će postati jedan od najštedlivijih automobila na svetu, za cenu koja je čini najjeftinijim dizelašem u Evropi
2005. Zastava Florida HDI koncept
Reč je o Floridi sa najmodernijim common-rail motorom od 1.4 litara i 75 KS koji u svojim modelima koriste Peugeot, Citroen, Ford, pa čak i Toyota. Praktično, isti agregat koji trenutno imaju vozači modela automobila kao što su Peugeot 107, 206 i 207, Citroen C1 i C3, Ford Fiesta, Mazda 2 i Toyota Aygo, ubuduće bi mogli da imaju i vlasnici Floride dizel.

Oznaka HDi ukazuje na direktno common rail ubrizgavanje goriva, princip rada na kojem se zasnivaju gotovo svi moderni dizel motori. Novi agregat je tek početak spiska promena – tu je i francuski menjač, dakle isti koji koriste gore pomenuti automobili.

Pritom, mehanička komanda gasa zamenjena je elektronskom, što praktično znači da je Florida uvela drive-by-wire sistem (tzv. elektronska magistrala koja povezuje sve glavne uređaje u vozilu i omogućava njihovu međusobnu komunikaciju).

Dodatna novina je serijski ugrađen servo upravljač, a kruna svega je novi enterijer.

Zastava je u saradnji sa Fakultetom primenjenih umetnosti i našim dizajnerom Markom Lukovićem (poznatom po pobedi na „Pežoovom“ dizajnerskom konkursu) osmislila sasvim drugačiji izgled prednje konzole - postavljeni su novi instrumenti sa digatalnim brojačem kilometraže i putnim kompjuterom.

Novca za razvoj dizel noviteta još uvek nedostaje, ali zbog velikog interesovanja javnosti, u Zastavi obećavaju da neće posustati.

U međuvremenu, Zastava obogaćuje ponudu i posebnom TAXI verzijom Floride sa fabrički ugrađenim plinom (tečni naftni gas - TNG).

Product Lifecycle Management (PLM)

Zoran Bogdanović, direktor „Zastavinog“ centra za istraživanje i razvoj
„Standardizovanje naše razvojne platforme na aplikaciji CATIA V5 znači da smo po ovom pitanju na nivou najprestižnijih imena u auto industriji“ - Zoran Bogdanović, direktor „Zastavinog“ centra za istraživanje i razvoj
CATIA V5, vodeća 3D razvojna aplikacija u svetu
Juna 2005. godine Zastava najavljuje da je izabrala IBM Product Lifecycle Management (PLM – menadžment proizvoda od planiranja, proizvodnje i prodaje do uklanjanja) rešenja kako bi se kompletan proces vezan za automobile učinio efikasnijim.

Zastava je već dugo klijent IBM-a.

Tako će Zastava početi da koristi CATIA V5, vodeću 3D razvojnu aplikaciju u svetu, kao i SMARTEAM, jedno od najboljih rešenja za optimizaciju upravljanja podacima i interakciju razvojnog i proizvodnog odeljenja.

Uz CATIA V5 program, u Kragujevcu se nadaju da će uspeti da redukuju vreme potrebno za razvoj novog proizvoda za oko 40%, uz istovremeno unapređenje kvaliteta.

„Standardizovanje naše razvojne platforme na aplikaciji CATIA V5 znači da smo po ovom pitanju na nivou najprestižnijih imena u auto industriji“, zadovoljan je Zoran Bogdanović, direktor „Zastavinog“ centra za istraživanje i razvoj.

27. jun 2005.

Nekoliko sati pre sednice Vlade Srbije, koja je održana u Skupštini Grada Kragujevca, advokati „Fijata“ vratili su osamdesetak menica od po 1,15 miliona dolara, koje su služile kao sredstvo obezbeđenja. Time je dug „Zastave“ prema „Fijatu“ i zvanično prošlost, a uručenjem jedne od tih menica Zoranu Radojeviću, generalnom direktoru Grupe „Zastava vozila“, dr Predrag Bubalo, ministar za privredu, simbolično je označio rešenje jednog velikog problema, koje je širom otvorilo vrata za proizvodnu kooperaciju, vec započetu realizacijom projekta „Punto“.

Stvorena je i mogućnost za novi predlog, koji je potekao od italijanske kompanije, da „Zastava“ montira automobile poslednje generacije, odnosno model vozila, koji će tek biti promovisan.

Na konferenciji za novinare, koja je održana po završetku prve radne sednice Vlade van Beograda, dr Predrag Bubalo je saopštio šta će Vlada preduzeti, ili je već preduzela, za poboljšanje privredne situacije u Kragujevcu i metalskom kompleksu uopšte.

„Zastava automobili i Zastava kamioni mogu da očekuju pomoć od Vlade, koja namerava da se ove fabrike održe, jer bez toga ne može da se očekuje ni privatizacija. Došli smo u fazu da je potrebno da oni prvo učine jedan prethodni korak, a to je da sačine dodatni socijalni program za smanjenje broja zaposlenih, jer je u „Zastavi kamioni“ jedan od osnovnih razloga zašto će u prvom koraku tender za privatizaciju biti neuspešan upravo to što još uvek postoji veći broj radnika nego što takva industrija zahteva“, istakao je Bubalo.

Podsetivši da je Vlada Srbije, 28. avgusta prošle godine u manastiru Voljavca održala svečanu sednicu povodom dvestote godišnjice zasedanja prve Vlade Srbije, premijer Vojislav Koštunica je podvukao da je ovo bila prva radna sednica Vlade održana van Beograda, a da neće biti poslednja, jer je zamisao da na ovaj način Vlada obiđe celu Srbiju i neposredno se upozna sa problemima. A to što je početo od Kragujevca, može da se zahvali i činjenici da je Kragujevac bio prva prestonica Srbije, i to u pravom smislu, ne samo politička, već i kulturna, obrazovna i industrijska.

Gradonačelnik Kragujevca Veroljub Stevanović iskazao je zadovoljstvo rezultatima zasedanja, pogotovo što donete odluke predstavljaju nastavak ulaganja u infrastrukturu i posebno u privredu, koja predstavlja najosetljiviji segment aktuelnog kragujevačkog trenutka.

Stari saveznici obnavljaju odnose

Ministar za Privredu dr. Predrag Bubalo
„Zastava dobija punu licencu“ - Ministar za Privredu dr. Predrag Bubalo
Zastava 10
Zastava i Fiat su ponovo našli zajednički jezik 27. jula 2005. godine – samo 24 sata nakon što je italijanski gigant zvanično predstavio novi Grande Punto, stiže i vest da će se stari Punto proizvoditi u Kragujevcu.

Tako je rođena nova Zastava 10.

Fiat pored svih problema sa kojima se susretao u prošlosti želi da ostvari saradnju sa Zastavom, što je značilo da se poverenje starih prijatelja ne sme izneveriti.

Projekat Zastava 10 dobija punu podršku grupacije Fiat, petog po veličini proizvođača automobila, što obezbeđuje i pristup nepresušnim izvorima znanja i tehnologije.

Ovim modelom se Zastava obraća novoj generaciji. Zastava 10 je savršen spoj dokazanog „Fijatovog“ iskustva, visoke tehnologije i kvalitetne proizvodnje. Ona kombinuje svež stil i odličan odnos uloženog i dobijenog.

Naglašava se da Zastava dobija punu licencu, što znači da može da krene sa proizvodnjom bilo koje komponente automobila ili da ovaj zadatak prepusti svojim kooperantima, kao i da iste delove, koje koristi oko 6 miliona „Punta“ u Evropi, može da prodaje kroz svoju mrežu.

Tako će Zastava početi da proizvodi automobil koji je bio prvi Fiat u poslednjih nekoliko decenija sa originalnim, okruglim logoom na „njušci“, vraćenim u čast stogodišnjice ovog proizvođača.

premijer Vojislav Koštunica
„Zastava kao primer da se isplati investirati u Srbiju“ - premijer Vojislav Koštunica
Ugovor je i formalno potpisan 20. septembra
Kao znak dobre volje, Fiat otpisuje 72.5% duga od 43 miliona evra, dok se Zastava obavezuje da će vratiti preostalih 11.5 miliona u roku od jedne godine.

Zastava počinje pregovore o kreditnom aranžmanu sa Vladom – potrebno je 15 miliona evra za obnovu i nabavku neophodne opreme potrebne za proizvodnju „desetke“, kao i za popravku farbare uništene u NATO bombardovanju 1999. godine. Tada je planirano da se već prve godine proizvede između 5.000 i 8.000 automobila, a 16.000 naredne.

U plan proizvodnje uključeno je oko 1.000 ljudi, što je bila odlična vest za Kragujevac.

Ugovor je i formalno potpisan 20. septembra – ispred „Fijata“ bili su prvi čovek razvoja Ecio Bara, podpredsednik komunikacija Gilberto Raineri, dok su sa Zastavine strane stajali predsednik „Zastave“ Miodrag Savičević, generalni direktor Zoran Radojević i prvi čovek restrukturiranja Milosav đorđević.

Ministar ekonomije, Predrag Bubalo, naglasio je da nije reč o privatizaciji „Zastave“, već samo o tehničkoj saradnji, a Raineri je dodao da će ovaj ugovor mnogo značiti srpskom proizvođaču, njegovim radnicima i čitavoj prodajno-servisnoj mreži.

Gradonačelnik Kragujevca, Veroljub Stevanović, vrlo je optimističan, ali podseća da je još uvek neophodno obezbediti 15 miliona evra koje Vlada obećava (direktno ili putem garancija za dobijanje kredita), potrebnih za pokretanje proizvodnje.

Savremen dizajn i dual-drive servo upravljač za 7.990 evra
2007. Zastava 10

5. salon automobila u Novom Sadu u novembru
5. salon automobila u Novom Sadu u novembru
Oktobarska manifestacija „Italija u Beogradu“ spojila je srpske i italijanske biznismene i obeležila prvi „izlazak“ „Zastave 10“. Oni koji su propustili ovu priliku, mogli su ponovo da je vide na 5. salonu automobila u Novom Sadu u novembru.

Dogovoreno je da se u početku „desetka“ ponudi sa 1.2-litarskim benzinskim motorom od 60 KS, dok će se naknadno u program uključiti i 1.9-litarski Multijet dizel agregat.

Do pojave „Zastave 10“, Fiat je u Srbiji prodavao Punto II po ceni između 10.600 i 11.300 evra, tako da se očekivalo da će kupci za „desetku“ morati da izdvoje oko 9.000 evra.

Međutim, Zastava najavljuje cenu od 7.990 evra.

Zastava 10: bitka za domaću proizvodnju

U decembru 2005. Zastava i Fiat potpisuju ugovor po kojem se Kragujevčani obavezuju da nabave neophodnu opremu za proizvodnju „desetke“, a aprilom 2006. kao krajnjim rokom. Do tada, radnici iz Srbije će biti na obuci u Italiji.

Proizvodni i prodajni rezultati za 2005. godinu

Zastavini automobili su, sa učešćem od 40 odsto u ukupnoj prodaji, zadržali primat u plasmanu vozila na domaćem tržištu u prvih 10 meseci 2005. godine.

Za proteklih 10 meseci su na domaćem tržištu prodata 11.122 „Zastavina“ automobila, što je za oko 10 odsto više nego u istom prošlogodišnjem periodu. Najprodavaniji modeli su Koral i Koral In.

Kako se godina bliži kraju, sa rekordnim novembrom u nekoliko poslednjih godina (1.458 automobila), Zastava objavljuje da je proizvela oko 12.000 vozila tokom kalendarske 2005. godine, a od toga 14.000 prodala.

Interesantni su i sledeći podaci – zaključno sa ovom godinom proizvedeno je i prodato 225.963 primeraka modela Zastava 128 i 1.034.671 modela Zastava 101.

Za 2006. godinu je postavljen plan od 18.000 automobila i to bez „desetke“.

Dopuna

Zastava Koral In je prošao test bezbednosti
Zastava Koral In je prošao test bezbednosti u češkom UVMV institutu
Gospodin Josef Walner iz Minhena piše: „U novembru prošle godine uvezao sam automobil Zastava Koral iz Srbije. Fabrička cena je bila 3.400 eura! Za ovo vozilo ja plaćam 89 eura poreza i 209 eura osiguranje godišnje. Posle pređenih 14.000 km, nema plastike koja škripi, vožnja je veoma prijatna (1.100 ccm, 60PS, 830 kg), a i dizajn je sasvim u redu“.
„Na svakoj benzinskoj pumpi i ispred svake robne kuće ljudi se raspituju o „Zastavi“. Do sada su sve reakcije bile pozitivne, a ja, kao vozač „Zastava“ automobila, nisam usamljen“.
U jesen 2005. godine, magazin SAT Plus objavljuje vest da je Koral In prošao test bezbednosti u češkom UVMV institutu. Prilikom frontalnog sudara putnički deo je ostao uglavnom neoštećen i što je najvažnije, vrata su mogla da se otvore nakon testa.

Krajem decembra Zastava je najavila prodaju 86% akcija svog servisnog centra u Beogradu – Zastava Promet Beograd, po ceni od 340.7 miliona dinara ili 4 miliona evra, kompaniji Ada Invest. Prodaja je obavljena po početnoj ceni postavljenoj od strane Agencije za privatizaciju, a kupac se obavezao da investira najmanje 34.46 miliona dinara. Inače, firma Zastava Promet Beograd uvećala je svoje gubitke sa 700.000 evra u 2003. na 900.000 u 2004. godini, pri čemu je imala oko 266.5 miliona dinara dugova. Zastava Promet Kragujevac i Zastava Promet Sombor za sada ne idu u prodaju.

Kragujevački gigant je prethodnih godina već prodao svojih šest jedinica: Zastava Kovačnica, Zastava Livnica, Zastava Jugo Sport, Zastava šped, Zastava Hidroelektrana i Zastava Alati.

Krajem 2005. najavljeno je i da će Samax biti generalni uvoznik za Bosnu i Hercegovinu. Samax je od 1. juna 2005. već prodao preko 100 Zastavinih vozila u BiH.

U decembru je magazin SAT Plus obavio uporedno testiranje dva oštra rivala – Zastava 10 i Dacia Logan. U testu je blagu prevagu odnela Zastava.

Izgledalo je kao da se situacija okreće u korist „Zastave“.
(C) 2007-2008, Miroslav Pačić & Dragan Romčević. All rights reserved/ sva prava zadržana. Please call or e-mail for terms of use.
srpski english
Prijateljski servis
Lako održavanje
Istinski isplativo