Zastava 128 - osmica
Zastava 128 - osmica
128 je prvi „Zastavin“ automobil sa prednjim pogonom
U 1971. godini lansiran je model sa četvora vrata pod imenom 128, domaća verzija „Fijata“ 128 (prvog sedana sa prednjim pogonom, nezavisnim oslanjanjem na svim točkovima i dizajnom koji će zauvek izmeniti porodične automobile).

Prvi primerci su napustili proizvodnu liniju 16. maja 1971. godine. Zastava je predstavila automobil sa pogonom na prednjim točkovima čak 11 godina pre „Tojote“.

Inovativna rešenja primenjena kod modela 128 zauvek su promenila shvatanje porodičnog automobila – toliko je napredan i uticajan bio ovaj model, koji će Fiat proizvoditi sedamnaest godina a Zastava trideset i dve.

Zastava 128 - osmica
Do kraja životnog veka 128-ice, krajem 2003. godine, iz fabrike je izašlo preko 230.000 primeraka
U magazinu Road & Track je napisano „Automobil sa odličnim kočnicama i izvanrednom upravljivošću“. Za razliku od kompaktnih vozila sa motorom smeštenim pozadi, kao što su Fiat 500, 600 i 900, Hillman Imp, Renault 8 i 10, Simca 1000 ili Volkswagen Buba, 128-ica je imala motor u prednjem delu.

Pored toga, imala je i prednji pogon za razliku od tadašnjih rivala kao što su Fiat 124 i 125, Ford Escort, Morris Minor, Opel Kadett i razni „Datsuni“ i „Tojote“.

Ni Fiat ni Zastava se više nisu vraćali na zadnji pogon.

Zastava 128 je dobila novi motor sa bregastom osovinom u glavi motora, a istovremeno je bila jedinstvena po tome što je bila prvi automobil sa nezavisnim MacPherson oslanjanjem i napred i pozadi.

Novitet nije bio napredan ne samo po voznim karakteristikama, pouzdanosti i živahnom motoru, već i po prostranosti kabine u odnosu na spoljne dimenzije, zbog čega su ga mnogi kopirali.

Zastava 128 steering and suspension
Novitet nije bio napredan ne samo po voznim karakteristikama, pouzdanosti i živahnom motoru, već i po prostranosti kabine u odnosu na spoljne dimenzije, zbog čega su ga mnogi kopirali
Zastava 128 interior
Proizvodnja Zastave 128 počela je 16. maja 1971, a iste godine počeo je izvoz u nekoliko evropskih zemalja.

Do kraja životnog veka 128-ice, krajem 2003. godine, iz fabrike je izašlo preko 230.000 primeraka. Ipak, i danas se izvoze kompleti spremni za sklapanje, npr. u Egipat.

Zastava 128 koristi prednji pogon sa poprečno postavljenim motorom i menjačem u istoj liniji, što je omogućeno nejednakim prednjim poluosovinama, što je rešenje koje su kasnije mnogi počeli da primenjuju na svojim automobilima.

Fiat ga je preneo na model 127, a Zastava na Yugo.

Model 128 je bio dostupan sa dva motora. Slabiji zapremine 1.1 litar (1.116 ccm) SOHC razvijao je 55 KS (40.5 kW), a snažniji zapremine 1.3 litra (1.290 ccm) SOHC 65 KS (44 kW). Upravo veći prečnik cilindra i kraći hod klipa, zajedno sa bregastim vratilom smeštenim u glavi motora, obezbeđivali su lako dostizanje viših obrtaja.

Svi motori su tada bili novi i obeležili su početak primene bregaste osovine u glavi motora kod automobila tog cenovnog ranga. Konstruisao ih je Aurelio Lampredi, koji je uticao i na razvoj „Ferarijevog“ 4.5-litarskog V12 agregata za model 257S iz 1957. godine.

Lampredijev 1.1-litarski motor ostaće u proizvodnji trideset godina kada je Fiat u pitanju, a i danas se može naći ispod haube dva Zastavina automobila.

Oba agregata imaju aluminijumsku glavu motora sa bregastom osovinom pokretanom uz pomoć zupčastog remena, još jednim detaljem koji će rivali tek kasnije usvojiti.

Ovaj motor je uživao u visokim obrtajima, te ga je Fiat koristio u sportskom automobilu X1/9, kod kojeg su menjač, motor i druge komponente premešteni u centralni deo radi boljeg rasporeda mase.

Fiat X1/9
Ovaj motor je uživao u visokim obrtajima, te ga je Fiat koristio u sportskom automobilu X1/9
Fiat X1/9
Auto industrija se polako okreće prednjem pogonu – poslednji „Renoi“ sa pogonom pozadi izbačeni su 1971.

Inženjer Giacosa je pokazao da koncept prednjeg pogona efikasnije koristi prostor u automobilu, te je čak i inače konzervativni Peugeot promenio mišljenje.

Proizvodnja 128-ice je ipak nastavljena je po takozvanoj „completely-knock-down“ (CKD) formi – gotove komponente se šalju u drugu fabriku gde se obavlja završno sklapanje.

Februara 2006. tačno 480 „paketa“ 128-ica poslato je u Egipat, kao i još 480 maja iste godine. Vrednost svake isporuke procenjena je na oko million dolara. Tačno 2.000 rasklopljenih automobila koji su bili poslati u Egipat do kraja te godine predstavljalo je posao vredan oko 5 miliona dolara.

Zastava 128 je i danas među najprodavanijim automobilima u Egiptu, iako se u toj zemlji sklapaju vozila još 15 drugih proizvođača.

Na primer, taksi vozači najviše cene niske troškove održavanja i ekonomičnost. Za izvoz je zadužena firma Yugo Misir Trade, a sklapanje se vrši u fabrici El Nasco u Kairu.

Oko 100.000 128-ica se čak i danas kreće po egipatskim putevima.
(C) 2007-2008, Miroslav Pačić & Dragan Romčević. All rights reserved/ sva prava zadržana. Please call or e-mail for terms of use.
srpski english
Prijateljski servis
Lako održavanje
Istinski isplativo